Egipat leto 2026

Egipat 2026 - Egipat je zemlja veličanstvenog nasledja, grandiozni i monumentalni prostor početka ljudske civilizacije, smešten na obalama i delti moćne reke Nil, sa civilizacijom starom više od 5 hiljada godina. Egipat je i prva turistička destinacija na svetu. Još su stari Grci i Rimljani pohodili ovu zemlju u potrazi za avanturom i odmorom, pre svega zbog spomeničkog nasledja i čuda antičkog svet, ali i zbog suve i blagorodne klime. Prva turistička agencija na svetu, Tomas Kuk, još je u XIX veku na svoju prvu medjunarodnu turu dovela turiste u Kairo i podno piramida. Egipat ne čine samo istorija, spomenici i piramide. Egipat su i jedinstveno Crveno more, luksuzni hoteli i restorani, ronjenje, noćni život, romantično krstarenje Nilom, kulturne, sportske i poslovne manifestacije, doživljaj orijentalne trgovine. Egipat naprosto buja životom, uzbudjenjem, kretanjem, mirisima, zvukom i nezamislivim kontrastima. Egipat je jedinstven i snažan doživljaj za svakog, ispunjava sva očekivanja i zadovoljava sve potrebe u potrazi za avanturom ili odmorom, upoznavanju jedinstvene kulture i istorije. Iskustvo boravka u Egiptu ostavlja trag i potrebu da mu se ponovo vrati, da se nešto novo doživi, upozna i istraži. Po put piramida koje zagonetno stoje u vremenu večnosti, turistički doživljaj Egipta ostaje trajan.

Letnji meseci mogu biti veoma topli u Kairu i na obalama Crvenog mora, ali klima je suva i vetrovi koji stalno duvaju donose osveženje. Crveno more je izuzetno toplo, predivne tirkizne boje i poznato po lepim peščanim plažama. Temperatura mora se nikada ne spušta ispod 20 stepeni. Retko koja država odiše tako oštrim i neverovatnim kontrastima kao Egipat. Visoki sjaj uglačanih hotela isprepletan sa najgorom bedom i nemaštinom, stvorio je u zemlji faraona svojevrsnu klimu u kojoj je, čini se, sve podređeno ugođaju turista, dok lokalno stanovništvo preživljava tu, na ulici, baš pokraj svih velelepnih zdanja u kojima letujemo.

Poseta jednoj od najstarijih civilizacija, obojenoj patinom prohujalih vremena, teško da će bilo koga ostaviti ravnodušnim. I prvo što će vas, baš poput vrelog pustinjskog vazduha, prigrliti čim sletite na skroman aerodrom u Hurgadi, nadograđen u srećno vreme kada su Rusi masovno dolazili i ostavljali pravo bogatstvo za sobom, jeste - kontrast. I svakim korakom kontrast postaje sve jači. Tako ćete, sedeći na jamboliji u "ko to tamo peva" autobusu do svog konačnog odredišta, najverovatnije nekog velelepnog hotela, optočenog u svili i kadifi, proći pored nebrojeno ruševina, poluizgrađenih hotelskih kompleksa, tržnih centara porazbijanih stakala, oronule fasade, započetih pa napuštenih gradilišta, bosih, siromašnih, gladnih ljudi... A oko vas - pustinja. A onda, kada napokon stignete u hotel u kojem letujete, svi prizori bede ostaju za vama. Oni koji se u Egiptu bave turizmom i ugostiteljstvom čine sve da se kriza i nemaština zemlje u koju ste došli ne primeti. Pa makar i dok ne izađete uveče na Memšu u šetnju.

Ne bi to možda toliko ni brinulo Egipćane, barem onaj deo njih koji žive isključivo od turizma, da ne bi 31. oktobra 2015. godine, kada je u terorističkom napadu srušen ruski putnički avion iznad Sinaja. Let ka Sankt Peterburgu iz Šarm el Šeika, u kojem su život izgubile čak 224 osobe, promenio je turističku klimu ove zemlje. A u Hurgadi sve je bilo podređeno Rusima. Mada i danas, pet godina nakon što su ruski turisti precrtali ovu zemlju sa spiska destinacija za odmor, natpisi u prodavnicama su i dalje na ruskom jeziku (pored arapskog i engleskog), a i gotovo svi prodavci i ugostitelji govore ruski, makar na nivou sporazumevanja. Ukoliko ste barem jednom letovali u nekom od hotela u Hurgadi, neminovan je utisak da - ti ljudi vole svoj posao. Nebitno da li je reč o recepcionaru hotela, sobaru (zaposleni su svi muškarci), kuvaru, konobaru, spasiocu... svi oni dočekaće vas sa širokim osmehom, ljubazno vas saslušati i, naravno, probati da vam ispričaju barem jednu srpsku frazu koju su naučili. Ta njihova sreća malo pada u zapećak kada, kroz neobavezan razgovor sa mladim Egipćaninom koji radi kao spasilac u jednom od boljih hotela u Hurgadi, saznate da je njegova mesečna plata - 90 evra. Za radni dan koji počinje u šest časova ujutru i traje do 18 sati po podne, bez ijednog slobodnog dana, taj momak smatra da je sasvim u redu i poštena suma koju zarađuje. Uz to, penzije u Egiptu imaju samo oni zaposleni u zdravstvu, vojsci, državnim institucijama uglavnom. Pa ukoliko ste na plaži nekada videli prosečnu egipatsku porodicu koju, osim muža i žene sa decom, čine i bake i deke - to je sasvim normalno, jer ih upravo zbog većinskog stanovništva koje ne prima penziju, institucija porodice uči još od malih nogu da kada odrastu deca bespogovorno preuzimaju brigu o svojim roditeljima.